Патријарх Порфирије служио чин освећења храма Светог архиђакона Стефана у Новој Пазови Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 20. септембра 2026. године свечаним чином великог освећења храма Светог архиђакона Стефана у Новој Пазови, а затим и  светом Литургијом у новоосвећеном велелепном храму Божјем, задужбини г. Раденка Ђуричића, приватног предузетника из Нове Пазове. Поздрављајући Високопреосвећеног Митрополита сремског г. Василија, домаћина и духовног оца православног српског народа у Срему, браћу архијереји, бројно свештенство и монаштво, и најдражу духовну децу Светог Саве, Патријарх српски г. Порфирије је истакао: – Господ нас је данас благословио и сви ми овде сабрани то не само да знамо него и читавим својим бићем осећамо, јер нема ништа благословеније од тога да се браћа сабирају са својим сестрама, а и сестре са својом браћом, а сви заједно на једном месту. Али сабрање које се одвија да бисмо се сабирали са Господом нашим, да бисмо ми будући једно са Њим постали једно међусобно – то је тек благослов над благословима! То и такво сабрање јесте овде и сада, тиче се нашег историјског бивствовања и живота, али то и такво сабирање јесте и продор у вечност и истовремено присуство вечности међу нама. – Разне олује, спољашње и унутрашње, покушавале су да помету и да избришу са лица земље оно што српски православни народ, народ светосавски, народ светолазаревски, народ Светог ђакона Авакума, Светог владике Николаја и Светог аве Јустина, што тај народ јесте и оно чиме се тај народ обележио овде у историји, али и уписао у вечност. То су разне олује и многи земљотреси покушавали да учине. Може бити наизглед да је свака од њих оставила свога трага, али после њих изнова се обнављао наш народ у духу, у Духу Светом, у православној вери. Постајао је снажнији и јачи, постајао ближи Богу и постајао јединственији – поручио Патријарх српски г. Порфирије и нагласио: – Тако је, дакле, било, тако јесте и тако ће – знамо, браћо и сестре, својом православном вером – бити док је света и века. Јер наш темељ није темељ људски. Наш темељ је Господ наш Исус Христос, а Он је Почетак и Крај. Све је од Њега и све је у Њему. Уследиле су Патријархове речи очинске поуке којима је протумачио на светој Литургији прочитано јеванђељско зачало о господару који није ништа друго него икона Бога Живога који даје таланте: – Дакле, браћо и сестре, све што имамо, све што јесмо – све је дар Божји. Штавише, Бог нам је поверио. Имаш ли памети? Бог ти је поверио памет да је употребиш разумно, да је употребиш тако што ћеш показати да си човек Христов, а то значи да имаш љубави. Дао ти је памет да служиш њом ближњима.  Имаш ли иметка? Ако имаш, Бог ти је дао! Бог ти је поверио то што је твоје. Ниси га имао онда када си са плачем и болом дошао на овај свет. Бог ти је дао. Дао ти је могућност, знање и способност, али и устројио околности да оно што је твоја вештина, твоје образовање и твоја способност може да уроди плодом. Јер засигурно нити си најпаметнији, нити си најспособнији, нити си најлепши, нити си најславнији. Увек има неко изнад тебе. Али Бог ти је поверио то што имаш да би га умножио и онда потврдио и показао да разумеш да те Бог воли и да зато што те Бог воли ти треба да волећи Њега волиш и друге. – Дакле, разумети да је све дар од Бога значи имати поверење у Бога, и даље, имати веру и одатле узвраћати. Наш брат Раденко, како говори његово дивно име, и радује се и ради, а увек знајући да је све управо Божје и од Бога – истакао је Патријарх српски г. Порфирије који је том свечаном приликом уручио ктитору новоосвећеног храма г. Раденку Ђуричићу из Нове Пазове високо одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве другог степена у знак признања, како је наведено у прочитаној грамати Светог Архијерејског Синода, за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану личним примером и несебичним помагањем у изградњи храма Светог архиђакона Стефана  у Новој Пазови. Истом свечаном приликом, орден Светог краља Милутина је уручен г. Ђорђу Радиновићу, председнику Општине Стара Пазова. Високопреосвећени Митрополит сремски г. Василије је заблагодарио је Патријарху српском г. Порфирију и архијерејима на доласку у Епархију сремску, нагласивши да благочестиви народ благородног Срема у данашњој посети предстојатеља Српске Цркве препознаје велики благослов описан јеванђељским речима: Благословен који долази у име Господње! – Истинска величина једног народа мери се његовим животом у Духу Светом. Свети Сава је својом речју обликовао духовни хоризонт српског народа, док светосавље представља меру нашег духовног идентитета – истакао је Митрополит сремски г. Василије који је нагласио да г. Раденко Ђуричић, ктитор храма Светог првомученика и архиђакона Стефана, са својом богољубивом породицом подигао дом Божји са дубоком вером у Васкрслог Господа. У знак сећања на историјски дан освећења једног од најлепших храмова не само у Срему него и у Отаџбини, Митрополит сремски г. Василије уручио је Патријарху српском г. Порфирију архијерејске инсигније. Предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали: високопреосвећена господа митрополити сремски Василије и банатски Никанор; преосвећена господа епископи осечкопољски и барањски Херувим, британско-ирски Нектарије и викарни мохачки Дамаскин; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; архимандрит Нектарије, секретар Светог Архијерејског Синода; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; игумани гргетешки Доситеј и крушедолски Атанасије; протојереј-ставрофор Зоран Јовић, старешина храма Светог архиђакона Стефана и архијерејски намесник пазовачки, протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Горан Власац. Изградња храма Светог архиђакона Стефана у Новој Пазови представља дело које је израсло из жеље да један нови део овог насеља добије своје духовно средиште, али и из искрене потребе да се будућим поколењима остави трајан спомен на веру и припадност Светој Цркви. Иницијатива за изградњу храма је потекла од г. Раденка Ђуричића, приватног предузетника из Нове Пазове, који је изразио жељу да подигне храм као своју задужбину за спомен својој деци и потомцима. Овај благородни подухват прихваћен је са одушевљењем, а Његово Високопреосвештенство Митрополит сремски г. Василије је дао свој архијерејски благослов да

КЊИГА „ВЕРСКА НАСТАВА У МИСИЈИ ЦРКВЕ“ Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског Господина Г. Василија, из штампе је изашла књига „Верска настава у мисији Цркве“, аутора јереја Стефана Гавровског, свештеника Епархије сремске и вишегодишњег вероучитеља. Књига је објављена у години у којој се навршава двадесет пет година од повратка Верске наставе у образовни систем Републике Србије, и представља скроман допринос обележавању овог значајног јубилеја. Њено објављивање истовремено је везано и за значајне јубилеје Његовог Високопреосвештенства Митрополита сремског Господина Василија – шест деценија монашког живота и четири деценије архијерејског служења у Епархији сремској. Књига је настала као плод дугогодишњег интересовања, богословског промишљања и непосредног искуства аутора у служби вероучитеља. Полазећи од тога да је мисија неодвојива од самог бића Цркве, а да је поучавање у вери од најранијих времена неодвојиви део њеног живота и послања, аутор разматра место и значај Верске наставе у савременој мисији Православне Цркве. Основно питање које прожима дело јесте како Верска настава може да превазиђе оквир простог преношења знања и постане простор живог сведочења Христа, хришћанског васпитања и позива младом човеку на живот у заједници Цркве. У књизи се најпре разматрају мисија Цркве, њена литургијска и катихетска природа, као и место учитељске службе у црквеном послању. Потом се прати историјски развој Верске наставе код Срба, њени различити облици и прекиди, све до њеног повратка у школе 2001. године. Такође, излаже се заступљеност Верске наставе у земљама Европе. Посебна пажња посвећена је савременом положају Верске наставе, личности и улози вероучитеља, хришћанском васпитању младих и различитим облицима практичног рада са ученицима. О значају књиге сведоче и њени рецензенти, проф. др Сава Милин и протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, указујући на богословску утемељеност теме, али и на значај ауторовог непосредног искуства у вероучитељској служби. Ово дело представља својеврсни плод једног дела досадашњег вероучитељског и богословског служења аутора, али истовремено и позив на даље промишљање о месту Верске наставе у животу Цркве и савременог школства. Штампање књиге подржало је Министарство правде – Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама. Нека ова књига буде на корист свима који се старају о хришћанском васпитању и образовању младих, а нарочито вероучитељима, којима је књига првенствено и намењена, а који су позвани да у школама буду не само учитељи хришћанског знања, већ и сведоци вере, живота и љубави Христове.

Прослављена слава војног параклиса у митровачкој касарни У суботу, 12. септембра 2026. године, на празник Преноса моштију Светог Александра Невског, у истоименом параклису при гарнизону Сремска Митровица у касарни Бошко Палковљевић Пинки, прослављена је слава параклиса посвећеног благоверном  руском кнезу који је био велики војсковођа и државник, а пред крај живота примио је монашки чин под именом Алексије. Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Саво Ракита, архијерејски намесник сремскомитровачки, уз саслужење Бојана Мијановића, архијерејског намесника пећиначког, протојереја–ставрофора Момира Џамбића, проте Миљана Лапчевића, војног свештеника-протонамесника Љубише Човића. После Свете евхаристије пререзан је славски колач претходно освећен са осталим даровима. Кум овогодишње славе био је капетан прве класе Мијат Јагодић Куриџа, а кумство за наредну годину преузео је капетан прве класе Дарко Бубњевић. Обележавању славе, поред домаћина, официра из команде митровачког гарнизона и војног свештеника Далибора Ђурића који молитвено опслужује овај војни параклис, присуствовало је христољубиво војинство и многобројни гости за које су након молитвеног чина приређени пригодно послужење и уметнички програм. Подсетимо, војна свештеничка служба уведена је у Војску Србије 2013. године, а параклис посвећен Преносу моштију Светог Александра Невског подигнут је 2015. године када су га освештали Епископ сремски Василије и тадашњи епископ Шумадијски и војни Јован. Од тада у њему постоји молитвени живот и традиција обележавања славе и заштитника војника ове касарне и гарнизона.

Молебан за почетак нове школске године у Босуту Дана 11. септембра 2026. године, на празник Усековања главе Светог Јована Претече и Крститеља, у истоименом храму у Босуту служен је молебан за почетак нове школске године. Сабрању су присуствовала сва школска деца, као и наставници, који су се окупили у светом храму како би заједничком молитвом призвали благослов Божији на предстојећу школску годину. У молитвеном сабрању узнесене су молитве Господу за здравље, напредак, мудрост и успех свих ученика, као и за снагу, трпљење и благослов свих наставника који својим трудом и љубављу васпитавају и образују младе нараштаје. Овај молитвени сусрет био је прилика да се деца и просветни радници подсете на значај вере, љубави, доброте и међусобног поштовања, као темеља сваког истинског образовања и хришћанског живота. На празник Усековања главе Светог Јована Претече и Крститеља, чији пример верности Богу и истини остаје вечни узор свим хришћанима, упућена је молитва да Господ све ученике и наставнике укрепи и сачува, те да им подари успешну, благословену и мирну школску годину. Нека Господ, молитвама Светог Јована Претече и Крститеља, благослови све наше ученике, њихове родитеље и наставнике, дарујући им здравље, мудрост, љубав и свако добро.   Текст и фотографије: јереј Никола Лакић