Свети пророк Илија прослављен у манастиру Раковцу Празник Светог Илије за манастир Раковац има посебан значај јер је тада уједно и крсна слава Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сирмијског и Митрополита сремског Господина Василија. На прославу је пристигло монаштво, свештенство и верни народ из свих делова Срема, да литургијски обележе Светог Илију. Од раних јутарњих часова, монаштво, кумови и пријатељи манастира обављали су задње припреме пред дочек Митрополита. Света архијерејска Литургија почела је нешто раније због временских услова, који ипак нису спречили вернике да испуне ову древну светињу. Многобројно свештенство, свештеномонаштво и ђаконство саслуживало је Високопреосвећеном на Светој архијерејској Литургији, док су за певницом појали свештеници, студенти и богослови. Овај дан био је посебан и за сабрата ове свете обитељи јерођакона Емилијана, којег је Митропилит Василије рукоположио у чин јеромонаха. Његово Високопреосвештенство је овом пригодом уручио грамате заслужним верницима, донаторима и ктиторима, док су две сестре примиле Орден мајке Ангелине, којим Митрополит одликује мајке из вишечланих породица. Након поделе нафоре, славског колача и жита, високопреподобни архимандрит Евгеније, игуман раковачког манастира, позвао је све присутне на трпезу љубави, уприличеној у манастирској гостопримници. Извор: Радио Српски Сион

Прослава храмовне славе у Илинцима ,,Пророче Илија, незалалазна светлости Цркве, божанском ревношћу разгорена,(…) моли се непрестано Богу да спаси душе наше.“(Из службе Светом пророку Илији, стихира на на Господи, возвах, глас 2.) Храм у Илинцима прославио је свог заступника пред престолом  Свевишњега, Светог пророка Илију Тесвићанина, неустрашивог ревнитеља за правду и истину Божију. Прослава овог великог угодника Божијег започела је у навечерје празника, служењем вечерње са петохлебницом. Вечерњом службом началствовао је протонаменик Љубомир Воларевић, парох у Вашици, уз саслужење јереја Дамјана Јеринића, пароха у Бингули и шидског ђакона Александра Јефтенића. Вечерњем богослужењу молитвено су присуствовали протојереј-ставрофор Радомир С. Мишић, архијерејски намесник шидски и јереј Лазар Павић, парох адашевачки. Након вечерњег богослужења приређена је трпеза љубави за служашче свештенство и верни народ, трудом и љубављу надлежног пароха, јереја Гостимира Душанића. На дан празника Светог пророка Илије служена је Света Литургија, којом је началствовао шидски парох протојереј Милан Пршић. Проти Милану саслуживали су јереј Страхиња Џамбић, парох у Новим Карловцима (Сасама), јереј Гостимир Душанић, парох у Илинцима и шидски ђакон Александар Јефтенић. За појање на Светој Литургији био је задужен хор из Шида, док су Блажена и тропаре певали вероучитељ Ненад Србљанин и студент теологије Милан Богдановић. Светој Литургији присуствовао је бројни верни народ. Након заамвоне молитве обављен је трократни литијски опход око храма, након чега су освештани славски дарови, које су у славу и част Светога и славнога пророка Илије принели овогодишњи кумови славе.Пригодну празничну беседу одржао је протојереј Милан, којом је сабрани верни народ поучио о животу великог и славног пророка, уједно исказавши захвалност оцу Гостимиру на указаној братској љубави. У сали парохијског дома за свештенике и верни народ уприличена је празнична трпеза љубави, трудом овогодишњих кумова славе, надлежног пароха  и Црквеног одбора. Текст и фотографије: Храм Светога пророка Илије у Илинцима

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ АРХИМАНДРИТ САВА На празник Светих Кирика и Јулите, у поподневним часовима, упокојио се у Господу архимандрит Сава, умировљени настојатељ манастира Крушедола. Заупокојена Литургија биће служена у четвртак, 30. јула, са почетком у 8 часова, а монашко опело у 10 часова у манастиру Крушедолу. „У блаженом уснућу вечни покој подај, Господе, новопредстављеном слузи Твоме Сави архимандриту, и учини му вечан спомен.“ Архимандрит Сава (Јованчевић) је рођен 25. јануара 1958. године у Крупи у Далмацији. Монашки живот заволео је још као дете, редовно одлазећи у манастир Крупу. У манастир Гргетег ступа 1985. године, а потом је прешао у манастир Крушедол где постаје искушеник. Ту бива замонашен 6. јануара 1986. и истом приликом произведен за чтеца и ипођакона. Већ следеће године 22. марта бива рукоположен у чин ђакона, а потом и јеромонаха 23. децембра руком Епископа сремског Василија. Године 1997,  произведен је у чин синђела, а 12. августа 2003. у чин игумана. Достојанством архимандрита одликован је 12. августа 2009, на прослави уприличеној поводом пет векова постојања манастира Крушедола. Тим поводом, на предлог архимандрита Саве, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је манастир Орденом Светог Саве првог реда. Са сестринством које му је било поверено, архимандрит Сава прелази у манастир Ђипшу, пар месеци након одлуке Епископа сремског о поновном претварању Крушедола у мушки манастир, 4. априла 2011. године. Управа над фрушкогорском „царском лавром“ поново му је поверена у фебруару 2014. године. Током свог вишедеценијског монашког живота, архимандрит Сава је оставио неизбрисив траг у новијој историји манастира Крушедола. Са великим смирењем и неуморном ревношћу, посветио се обнови и одржању манастирског имања. Његов рад није био само физички труд, већ прави монашки подвиг – сведочанство да је сваки посао урађен са молитвом и благодарношћу Богу на корист ове светиње. Последње године свог овоземаљског живота посветио је обнови манастира Грабово, улажући сву своју преосталу снагу, духовно искуство и очинску љубав у васкрсење ове светиње остављајући је иза себе на корист и духовну утеху верујућем народу. „Блажени су непорочни на путу, који ходе у закону Господњем. Блажени су који уче сведочанства Његова, свим срцем тражећи Га.“

Храмовна слава у Сусеку У недељу 8. по Педесетници, у недељу у којој се сећамо Светих и богоносних Отаца наших првих шест Васељенских Сабора, 26. јула 2026. године, на празник Сабора Светог архангела Гаврила, у Сусеку прослављена је храмовна слава. Свету Литургију служио је Високопреподобни архимандрит Стефан Вучковић, игуман манастира Велика Ремета уз саслужење јереја Јеремије Дегенека, пароха нештинског и јереја Николе Ерцега, пароха сусечког. После заамвоне молитве извршен је чин благосиљања славских дарова које су принели породица Нићетић, овогодишњи кумови, а за следећу годину кумство је преузела породица Каменаровић. У надахнутој беседи после прочитаног јеванђелског одељка Високопреподобни архимандрит Стефан говорио је о небеским силама и архистратигу Гаврилу. Благољепију Свете Литургије допринели су вероучитељица Љубица Ковачевић, чланови дечјег хора храма Светог архангела Гаврила из Сусека уз помоћ карловачког богослова Александра Пилиповића, као и помоћника у олтару Лазара Радишића, Јована Ђекића, Луке Страке и Николе Лаловића. Отац Никола изразио је велику захвалност братији, свештеницима Архијерејског намесништва подунавског који су се одазвали позиву на заједничко обележавање храмовне славе и који су заблагодарили Богу и архангелу Гаврилу са парохијанима, гостима из Бусија, Шангаја, Батајнице и Сурчина, који су и овај пут донели добро расположење, радост, музику и песму и својим присуством увеличали навечерје и сам дан празника. Такође, парох сусечки изразио је посебну захвалност својим парохијанима, који су велика подршка храму Светог архангела Гаврила у свим активностима, а нарочито породици Бајатовић, госпођи Данијели и господину Душану, који својом несебичном љубављу и подршком помажу многе храмове, породице, појединце, институције, али и храм Светог архангела Гаврила у Сусеку. Велику захвалност отац Никола изразио је и овогодишњим кумовима, породици Нићетић, Александри и Душану на труду, љубави, жртви коју су показали према својој Цркви. Јереј Никола захвалио се и члановима црквеноопштинског Управног одбора, Душану Бајатовићу,  Ненаду Беговићу и Браниславу Бегојевићу, који међусобном сарадњом и заједничким залагањем, помажу у реализацији бројних циљева у добробит храма Светог архангела Гаврила у Сусеку. Захвалност је упућена и директорици Основне школе „Јован Поповић” у Сусеку, госпођи Бојани Драшко, уз чије залагање храм остварује добре резултате на релацији школа – Црква и заједничким деловањем бдије над младим људским душама и брине о њиховом васпитно образовном узрастању. Старешина сусечког храма Светог архангела Гаврила истакао је велики допринос својих парохијана који својим доброчинством помажу да црквена заједница у свим данима реализује своје потребе, како материјалне, тако и оне које подразумевају било коју врсту помоћи да би се одржали бројни догађаји у храму Томиславу Ковачићу, Милени, Горану и Зорану Вучинићу, Славку Радишићу, породици Богојевић Милану, Браниславу, Љубици и Живко, Јовану Парошком, Невенки Шодић, Емини и Николи Дејановић, Јулки Јуришић, Лазару Николчићу, Јелени Каменаровић, удружењу жена „Велико срце”, винарији „Ачански” и винарији „Шијачки”.